Третирање Варое

Стратегија еколошке контроле у борби против Varroa destructor

проф.др Зоран Станимировић,
др Јевросима Стевановић,
Катедра за биологију,
Факултет ветеринарске медицине,
Бул. ослобођења 18, 11000 Београд,
biolog@vet.bg.ac.rs

 

Паразит Варроа деструцтор је један од најраспрострањенијих паразита медоносне пчеле, за чије се сузбијање у највеој мери користе синтетики акарициди (Константиновић и сар., 1994; Недић и сар., 2002). Међутим, овај крпељ из године у годину повећава резистентност на традиционалне вароациде. Такође, њихова употреба носи и велики ризик појаве резидуа у меду, воску и прополису. Зато је развијен другачији приступ у сузбијању крпеља, као што је примена органских киселина и етериних уља, који даје наду у даљој борби против варое (Имдорф и сар. 1995а). Поред ових, предвиђају се и биотехничке мере у циљу смањивања броја јединки варое по пчелињем друштву, како би се накнадном применом органских киселина постигао већи ефекат.

 

У параметре који могу утицати на примењену стратегију борбе против варое убрајају се климатски услови, дужина пашног периода, као и развој варое у пчелињем друштву (Имдорф и сар. 1995б). Обзиром на нове стандарде европске уније о квалитету, стриктно се забрањује присуство резидуа у пчелињим производима, што искључује примену хемијских препарата у току медобрања (Богдановћ и сар. 2002). Период паше у нашим условима подразумева дуг временски период и траје од почетка цветања воћне паше, а завршава се цветањем ливаде и лучењем медљике. Популација варое у овом осетљивом периоду расте, али се применом биотехничких мера њихов број може смањити на разумну меру (графикон 1).

 

 

grafikon1

Графикон 1. План борбе против варое (Имдорф и сар. 1995б)

 

Концепт еколошке контроле вароа крпеља у пчелињим заједницама подразумева комплементарну употребу адекватних биотехниких мера (исецање трутовског легла, употреба рама-грађевњака, употреба “мамац” саћа и формирање нуклеуса) и третмана препаратима на бази етеричних уља (тимол,
еукалиптол, камфор, ментол) и органских киселина (мравље, млечне и оксалне). Значи, ови третмани појединачно нису довољни, али примењени према приложеној стратегији надопуњују се међусобно и тако своде инфестираност на минимум, вароза се држи под контролом (Буецхлер ет ал., 1992; Буецхлер, 1994; Добрић и сар., 2000, 2001; Станимировић и сар., 2000а,б; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Wонгсири ет ал., 1990).
ДИЈАГНОСТИКА И ДЕТЕКЦИЈА ВАРООЗЕ

 

За успешно сузбијање и превентиву болести најзнаћајније је рано утврђивање присуства варое. Најсигурнији и најбржи начин је контрола трутовског легла, али је исто тако ефикасан метод контроле помоћу жичане подњаче (Станимировић и Стевановић, 2002; Станимировић и сар., 2003). За дијагностиковање вароозе јако је битна визуелна опсервација подних уложака. У том смислу најбоље је обавити преглед уложака са жичаном решетком, јер она истовремено пчеле штити од отпалих вароа на подњачи. Отпале варое се скупљају након 7 дана, броје и врши процена бројности вароа које отпадну у току једног дана. Процена инвадираности се обавља зависно од годишњег доба и стања заједнице. Ако већ у јулу отпадне 5-10 вароа на дан заједницу одмах треба третирати како би се обезбедио узгој здравих зимских пчела. У октобру или новембру, ако је просечно на дан отпала једна вароа, у друштву се налази популација од 500 вароа, па се обавезно приступа зимском третману (Моссбецкхофер, 2000). Сваку сумњу на вароозу треба отклонити лабораторијским прегледом легла и одраслих пчела.

 

СУЗБИЈАЊЕ ВАРООЗЕ

 

У борби против варое данас се поред хемијских, предузима низ биотехничких и генетичко-селекцијских мера. Од техничких мера користи се: рам грађевњак, исецање поклопљеног трутовског легла, уклањање првог и задњег легла, уклањање целог поклопљеног легла, формирање нових ројева без легла, блокирање матице за 20 – 30 дана и слично (Младеновић и Недић, 2003). У генетичко-селекцијском погледу приступа се праћењу хигијенског и неговатељског понашања пчелињих заједница са мерама селекције у циљу добијања нових линија пчела отпорнијих на болести (матице отпорније на америчку кугу, аскосферозу и варозу, односно СМР матице са способношћу блокирања репродукције крпеља) (Станимировић и сар., 2002).

 

БИОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ СУЗБИЈАЊА ВАРООЗЕ

 

Ограничавање легла се састоји у смањивању легла у инфестираном друштву како би се спречила миграција женки Варроа деструцтор у поклопљене ћелије. На овај наин матица се ограничава на један или два празна рама, која су окружена саћем са поклопљеним ћелијама. Исецање трутовског легла је метода која се може користити током целе сезоне узгоја трутовског легла, од априла до јула месеца, с обзиром на то да је Варроа деструцтор 5 до 10 пута заступљенија у трутовском леглу у односу на радиличко. Само једна вароа која није уклоњена са трутовског легла до касног лета може дати преко 70 потомака. Исецање делова саћа са трутовским леглом није се показало много успешно због великог труда и оштећења саћа. Бољи резултати се постижу када се исеку само поклопчићи на ћелијама с трутовским ларвама и то првих дана после поклапања ларви.

 

Рам грађевњак може да се припреми и примени у разним варијантама, а према жељи пчелара. Код његове примене важно је придржавати се неколико препорука:

 

• користити рам грађевњак стално у току читаве активне сезоне од априла до јула, све док у кошници постоји трутовско легло. Коришћење рама грађевњака само у пролеће није довољно, јер крпељи који су остали у гнезду убрзавају процес умножавања и у јесен друштва имају подједнаку инфестираност као и друштва код којих уопште није примењивана ова биотехничка метода борбе против Варроа деструцтор. Међутим, коришћење изграђеног трутовског саћа више пута може да проузрокује појаву кречног легла (Буцхлер, 2002),

 

• потребно је рам грађевњак поставити у средину легла, а не на периферију. Након две до три недеље они се ваде и претапају или се само ставе у замрзивач.Бољи резултати се постижу применом два грађевњака по заједници који се исецају наизменично сваких 7 до 10 дана. Уклањањем трутовског легла из три грађевњака по сезони (годишње) могуће је број вароа у заједници смањити до
августа месеца за више од 50%, тако да се добија више времена пре првих хемијских третмана (након касне шумске паше). Применом грађевњака у борби против варозе постиже се и смањење ројидбеног нагона пчелиње заједнице,

 

• пчелињим заједницама обезбедити довољно празних рамова са трутовским ћелијама које ће матица залећи неоплођеним јајима. Најефикасније се показала метода рада са једним или два рама грађевњака по матици.

 

Употреба грађевњака даје добре резултате само у годинама са врло повољном пашом и климатским приликама, тј. у време повољних услова за изградњу саћа. Најбоље их је употребити три пута и то са напоменом да је ефекат много бољи при средње јакој паши, јер током јаке паше, трутовско саће бива искоришћено за смештај нектара и матица у њега не стигне да положи неоплођена јаја. Зато је оправдано рам грађевњак користити од самог пролећа, а при слабијим климатским условима и при слабој паши његову употребу треба изоставити (Младеновић и Недић, 2001). При условима слабе паше препоручујемо исецање поклопчића на затвореном трутовском леглу, истресање трутовских лутки, испирање саћа водом и поновно враћање саћа у кошницу. Овакви оквири могу послужити за извођење више генерација трутова, чак и у време када пчеле радо не граде саће. Осим тога, овакви рамови се могу користити и као резервни рамови са трутовским саћем који се могу употребити и следеће године.

 

Једна од биотехничких метода у борби против варозе јесте и употреба трутовског “мамац” саћа за хватање варрое (слика 1), која високу ефикасност постиже у заједницама без легла и током пашне сезоне може бити добра метода за спречавање ројења. У ову сврху се користе ТИТ-3 рамови који представљају рам-замку, а стављају се у јака друштва четири недеље пре почетка ројења. Ови рамови се умећу између оквира са леглом у слабој паши или код слабијих друштава нападнутих вароом. Исеца се трутовско саће из једног поља, након 7 дана из другог, а након 7 дана из трећег или се осам дана од дана уметања ТИТ-3 рама у кошницу ослобађа једно од три поља, тј. у њему се изреже сво саће након чега се ТИТ-3 рам ротира за 180 о и ставља на исто место.

 

 

slika1

Слика 1. Шема рама ТИТ-3 (Bosca, 1994)

 

Циклус се понавља док постоји трутовско легло. Наиме, рам-ловац (замка, мамац) је оквир са залеженим, младим, непоклопљеним леглом на средини саћа који се додаје пчелињој заједници са претходно одузетим целокупним леглом. Женке крпеља са свих пчела у кошници се усмеравају у ћелије отвореног легла и бивају поклопљене. Након поклапања легла, рам-ловац одстрањујемо из кошнице. Једнократном употребом ове методе може се елиминисати до 80% вароа из пчелиње заједнице.

 

Биотехничке мере сузбијања варое су још и формирање младих заједница или вештаких ројева, што доприноси спречавању ројидбеног нагона. У јесен и у лето може се приступити изројавању производних заједница, што је једна од нужних мера за санирање јако нападнутих и ослабљених заједница.

 

Метод клопка је најефикаснији биотехники метод јер се са њим елиминише преко 80% варое. Основно је да се ствара пчелиње друштво без легла, тј. да се направи рој од старих пчела у који се поставља оквир са трутовским празним саћем да покупи вароу, а највећи број варое остаје у старку или обрнуто, тј. тамо где је остало легло. После излегања пчела из затвореног легла излази и вароа која се такође са рамом празног трутовског саћа, као мамцем, може покупити. Оваквим изројавањем спречава се нежељено природно ројење, прекида се легло код пчела, али и легло код варое и њена даља репродукција. Ако се овај метод користи пчелиња друштва можемо сачувати и до три године без икаквог третмана, након чега се мора применити други начин борбе против варое (термички или хемијски).

 

БИОФИЗИЧКЕ МЕРЕ БОРБЕ

 

Сеоба пчелињих заједница је значајна физичка метода у борби против варое јер при сељењу узнемирене пчеле подижу температуру у кошници и до 41°C, што условљава обарање паразита са пчела на подњачу, али и угинуће варозом и акарозом оштећених пчела што повољно утиче на здравствено стање пчелињих заједница.

 

Осунчавање кошница доприноси повећању температуре и до 37°C у леглу, што неповољно делује на животни циклус женки варое, јер у потпуности престају са полагањем јаја, док већ положена јаја варое угињавају.

 

Подизање пчела на платформу повољно утиче на развој друштва с једне стране, као и на смањење броја паразита у леглу, с друге стране. Кошнице постављене на платформе висине 60 до 70 цм имале су мањи степен инфестираности крпељима, док су кошнице постављане на платформе од 3 м од површине земље, постизале врло ефикасну биолошку равнотежу, максималан развој заједнице (до 6 кг. пчела), елиминацију ројидбеног нагона и значајно високе приносе (руски експерименти – Моравскаја, 1984, цит по Станимировићу и Стевановић, 2002).

 

У последње време се све чешће, у борби против вароозе, примењује и термичка метода. Још 1985. године су Константиновић и Младеновић на светском конгресу Апимондије у Нагоји (Јапан) објавили термичко-хемијски начин сузбијања варое. У току зиме уносили су кошнице у специјалне коморе где се пчелиње клубе на вишој температури разбијало, а затим једним хемијским третирањем вароа уништавала од 95-98%. Табор и Амбросе (2001) су у свом експерименту смештали пчеле у две инкубационе коморе са контролисаном температуром и релативном влажности ваздуха. Третман је, у току 5 дана, извођен на температурама од 22°C, 35°C и 40°C. На малој удаљености од дна тест кутије, која је смештана у инкубациону комору, поставили су металну мрежу, кроз чија окца су могли пропасти једино крпељи, а на самом дну се налазила картонска подлога, превучена гелом, на коју су се они лепили. Пчеле инфестиране вароом су из својих друштава преношене у транспортне кутије, које су преко винилних цеви биле повезане са тест кутијом. Прелазак пчела из транспортне у тест кутију је подстицан светлошу. Прелаз из једне у другу кутију је прекидан кад би у тест кутију прешло 50 пчела. Укупан број крпеља је одређен центрифугирањем пчела у 95% алкохолу, коме је додаван број крпеља отпалих у експерименту и број крпеља који је, евентуално, заостао на пчелама. Највиши степен отпадања крпеља је примећен у току прва два дана загревања до температура од 35°C и 40°C при чему је загревање од 40°C изазвало најинтензивније отпадање крпеља.

 

Хуанг (2001) је у својим експериментима такође користио температурни третман против варое и то у самим кошницама. У основе саћа постављао је грејаче (челичну жицу), који су уз помоћ батерије (12 В, 6 А) уроњени у основу воска (слике 2 и 3). Кроз сваки рам жица је пролазила дванаест пута. На овај начин припремљена два рама, аутор је стављао у кошницу са пчелињим друштвом које раније није било третирано хемијским средствима против крпеља. Радилице су на овим основама изградиле трутовске ћелије, које су нормално поклопљене и у којима су се нашли крпељи. Пуштањем струје кроз жице (грејач), при срединској температури од 27°C и просечном отпору од 1,8 ома, за 5 минута достигнута је температура од 45°C на којој је смртност крпеља била 59%. У другом тесту, при срединској температури од 32°C и просечном отпору од 2 ома, било је потребно 7,5 минута да се достигне температура од 43°C, која је одржавана 3 минута, након чега је смртност крпеља била 100%. Крпељи неизложени повишеној температури, показали су природни степен морталитета (9,5%). Проблем у овом експерименту представља топљење воска у близини грејача, што се може превазићи коришењем жице уроњене у термоотпорну пластику. Овај метод који је у лабораторијским условима показао високу ефикасност, тренутно се испитује на терену, како би се одредило да ли је довољан за сузбијање варое и преживљавање пчелињих друштава током зиме.

 

У нашој земљи се врше слични поступци санирања варое на селећим пчелињацима у кошницама где је инсталирано грејање кошница на почетку пролећа. И овде се намеће велики проблем топљења саћа, али има наговештаја да се са краткотрајним термичким третманима саће сачува, а вароа обори. Породица Плужников из Сталаа је више година употребљавала сузбијање варое у зимском периоду истресањем пела у решеткасти бубањ и затим пчеле излагали температурном третману у трајању од 10 мин. на т. од 46-48°C. Овај метод захтева велику активност, рад и време, али се пчеле, саће и кошница чувају од контаминације, а пчелиња друштва до следеће зиме се не морају додатно третирати.

 

ТРЕТМАН ОРГАНСКИМ КИСЕЛИНАМА

 

ПРИМЕНА МРАВЉЕ КИСЕЛИНЕ (FА) У КОНТРОЛИ ВАРОЗЕ

 

Предострожности – Прочитати етикету на паковању мравље киселине пре коришења и предузети све препоручене предострожности. Мравља киселина је јако корозивна.

 

Избегавати:
– Контакт са кожом – мравља киселина може изазвати опекотине на кожи.
– Контакт са очима – мравља киселина може изазвати слепило.
– Ингестију – мравља киселина може изазвати оштећења гастроинтестиналног тракта и бубрега.
– Удисање – мравља киселина може изазвати штетне последице (опструктивни бронхитис).

 

Заштита пчелара
– Морају се носити наоари и рукавице отпорне на дејство киселине.
– Треба користити кецељу отпорну на дејство киселине, дуге рукаве и чизме.
– При раду са мрављом киселином у затвореним просторијама препоручује се респиратор за пречишћавање ваздуха, односно добро проветравање просторија.
– Обезбедити довољну колиину воде и крпа за случај да дође до акцидента или просипања киселине.
– Избегавати коришћење топле мравље киселине по топлом времену. Мање штетне паре ће се ослободити када је киселина хладна. Препоручујемо расхлађивање мравље киселине до +4°C.
– Направити план за распоређивање (постављање) посуда у кошници.
– Све посуде треба обележити и после употребе опрати.

 

Избегавање резидуа – током пчелиње паше и медобрања не треба примењивати мрављу киселину.

 

Методе примене – Мравља киселина се може примењивати у контроли варое у присуству пчелињег легла. Природни је састојак меда и врло ефикасно се може употребљавати у борби против варое јер ефекат остварује како у отвореном, тако и у поклопљеном леглу. Резистентност варое на мрављу киселину за сада није регистрована и у Европској Унији је једино хемијско средство чија је примена, уз тимол, дозвољена у еколошком пчеларењу. Мравља киселина делује стварањем паре која продире у кошницу. Пара мравље киселине је тежа од ваздуха и зато апликацију киселине треба обавити са сатоноше плодишних наставака ЛР кошнице. Пара мравље киселине се равномерно распоређује по целој кошници продирући и у затворене ћелије саћа. Ефикасност у примени мравље киселине, као и осталих органских киселина, може се постићи само у комбинацији са биотехничким мерама борбе (Имдорф & Богданов, 1999; Имдорф ет ал., 1999; Младеновић и сар., 2003) Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар, 2003ц). Мрављу киселину треба примењивати ван периода пчелиње паше и медобрања у виду краткорочних и дугорочних третмана. Краткорочни третман подразумева задржавање мравље киселине у кошници најдуже до 4,5 дана, док дугорочни третман подразумева присуство мравље киселине у кошници у дужем временском периоду (више од 21-ог дана). Анализе ефеката дугорочних и краткорочних третмана мрављом киселином (Имдорф, 1995) указују на чињеницу да мравља киселина свој ефекат постиже за 24 часа, што примену дугорочног третмана у овом контексту чини излишним (графикон 2).

 

Графикон 2. ЗАСИЋЕЊЕ ПАРЕ МРАВЉЕ КИСЕЛИНЕ У КОШНИЦИ ТОКОМ КРАТКОРОЧНОГ И ДУГОРОЧНОГ ТРЕТМАНА (Имдорф, 1995 а)

 

grafikon2

Постоји више начина краткорочне апликације мравље киселине у кошници, а овде ће бити описана два начина и то: краткорочни третман 60% и 65% мрављом киселином.
• Краткорочни третман 60% мрављом киселином (Табела 2)
Мрављу киселину у продају можемо наћи разлиите концентрације, али често много веће концентрације него што је потребно у контроли варозе. Табела 1. приказује шему добијања жељених концентрација мравље киселине од комерцијалних паковања. Међутим, жељену концентацију можемо добити и применом следеће формуле:

(85 g FA) : (100 g раствора) = (60 g : X )

X = (100X60) / 85 = 70,59

Наиме, ако располажемо са комерцијалним паковањем 85% мравље киселине, то значи да се у 100 грама 85% раствора налази 85 грама исте мравље киселине. 60% мрављу киселину ћемо добити по већ наведеној пропорцији из које излази да за добијање 100 мл. 60% мравље киселине, по формули треба узети 70.59 мл 85% киселине, међутим, киселина има нешто већу густину од један, па је неопходно добијену вредност (70.59) поделити са 1.198 што представља специфину густину мравље киселине. Коначна вредност је 58.92. Значи, за добијање 1000 мл. (1 л.) 60% раствора мравље киселине, треба у посуду од 1 литре најпре улити 100 мл. дестиловане воде, а затим додати у воду 589,20 мл. 85% мравље киселине и остатак до 1000 мл. допунити дестилованом водом. Тако смо добили 1 литар 60% мравље киселине. При прављењу раствора неопходно је увек додавати киселину у воду, никако обрнуто (никада ВУК – вода у киселину) јер то може довести до ослобађања значајне количине топлоте, пуцања стаклене посуде са киселином и повређивања.

.

Табела 1. Шему добијања жељених концентрација мравље киселине од комерцијалних паковања.

tabela1

Апликација 60% мрављом киселином се може обавити тако што се сунђераста крпа димензија 20 x 20 x 0,5 цм натопи киселином и стави у кошницу што ближе пчелама одозго или одоздо (слика 2). Третман се обавља 3-4 пута у размаку 4-7 дана. Ако се крпа ставља одозго, онда се равно поставља на сатоноши. Ако се крпа поставља од доле, треба је ставити испод мрежасте подњаче. Апликација се може обавити и тако што се у одређену посуду постави картонски уметак или сунђераста крпа која се натопи отприлике са 25 мл. 60% мравље киселине. По правилу се користи 2 мл. мравље киселине на једну улицу пчела. Третман се може поновити и 3 до 4 пута у размаку 5 – 6 дана. Постоји могуност апликације и помоћу специјалних дашчица натопљених мрављом киселином, али се у задње време користе и смоласти гранулати као носиоци мравље киселине. Ефикасност мравље киселине примењене на описане начине је од 61% до 98% на температурама од 12°C (14 или 16°C) – до 25°C. Ако је дневна температура преко 25°C, третман се обавља увече. Мрављу киселину пре употребе треба расхладити на +4°C. Током третмана неопходно је обављати прихрањивање пчела шећерним сирупом у односу 1:1 или 2:1 (шеер:вода). Прихрањивање је неопходно да би се обезбедила довољна количина енергетске хране потребне за елиминацију штетних ефеката мравље киселине. Наиме, мравља киселина током примене омекшава хитин код пчела, утиче на смањење залегања јаја матице и успорава раст легла.

 

 

 

 

Tabela 2. UPUTSTVO ZA KRATKOROČNI TRETMAN MRAVLJOM KISELINOM (FA)

tabela2

 

Дугорочни третман мрављом киселином

 

Дугорочни третман подразумева присуство мравље киселине у кошници дуже од 21-ог дана. Овај третман, због продуженог задржавања мравље киселине условљава промену укуса меда. Међутим, ако се третмани обаве пре медобрања и после медобрања опасности по промену укуса меда су минималне или не постоје. Постоји више начина дугорочног третмана мрављом киселином, а овде ће бити описан третман са 15% мрављом киселином у касети, 65% киселином на лету, као и дугорочни третман 65% киселином употребом целулозних апсорбујућих материјала и 60% киселином применом пластичних испаривача и компресионог фумигаторе „ЕКО ФОГ 2000“.

 

Апликација 15% мравље киселине у касети

 

Апликација 15% мравље киселине у касети захтева присуство дубоке (високе) подњаче, као и пластичне кадице (касете) запремине до 3,5 литре.
– У пластину касету налити 3 литра 15% мравље киселине,
– Касету са мрављом киселином ставити на дно високе подњаче и оставити да стоји 21 до 28 дана.

 

Апликација 65% мравље киселине преко лета

 

Мравља киселина може се применити директно на подњачу преко лета:
– Да би се избегло убијање пчела, надимити лето,
– Употребити градуисани шприц или пиштољ за воду, шприцати 15 мл. 65% киселине преко лета по подњачи.
– Третман се понавља у интервалима од 1-4 дана (зависно од брзине испаравања).
– Неоходно је обавити 5 до 6 третмана.

 

Апликација 60% мравље киселине употребом пластиних испаривача

 

Пластични испаривачи који се и код нас могу набавити преко фирме „РИОС“ -„ЗЛАТНА ПЕЛА“ из Раче, користе се два пута годишње: после врцања меда и након прихрањивања пчела. Ефикасност ове методе се постиже при температурама од 5 до 30°C.
– Пластични испаривач се фиксира за рам.
– За сваку заједницу треба обезбедити по 30 мл. 60% мравље киселине.
– После врцања меда треба обезбедити дневно испаравање мравље киселине у количини од 15 до 20 мл. током 5 дана.
– Након прихрањивања треба обезбедити дневно испаравање мравље киселине у количини од 6 до 10 мл. у интервалу од 10 дана.
– Један испаривач се додаје по једном наставку.
– У заједницама са једним наставком испаривач се ставља даље од лета, а код заједница са два наставка постављају се два испаривача дијагонално и то по један у сваком наставку.
– Већа ефикасност се постиже у кошницама где су рамови постављени „на топло“.

 

Осим наведених техника апликације мравље киселине, у новије време се примењује и метода апликације мравље киселине, али и Амитраза, помоћу компресионог фумигатора под називом „ЕКО ФОГ 2000“ (слика 3). При апликацији мравље киселине употребљава се 60% или 65% раствор који се у виду финог аеросола под притиском од 8 бара убацује преко лета у кошницу. Ова метода показује ефикасност и до 99%, али поседује и недостатке. Главни недостатак јој је што притисак од 8 бара делује стресно на матицу и пчеле радилице, али изазива и оштећења на мембранама Јакобсонових органа.

 

slika3

Слика 3. „ЕКО ФОГ 2000“ – апарат за компресиону фумигацију кошница аеросолом мравље киселине и Амитраз-а.

 

ПРИМЕНА ОКСАЛНЕ КИСЕЛИНЕ (ОА) У КОНТРОЛИ ВАРОЗЕ

 

Оксална киселина се може набавити у кристалном облику као дихидрат оксалне киселине. Овај облик оксалне киселине је у праху и у њему је садржај само 71.4% оксалне киселине, тако да је важно користити овај фактор корекције приликом припремања раствора. Да би се одредио проценат (тежина/запремина) оксалне киселине у сируп раствору, поделити стварну колиину оксалне киселине (тежина дихидрата оксалне киселине x 0.714) са укупном запремином шећерног раствора. Растварањем једног килограма шећера у 1 литру воде добија се сируп раствор количине 1.67 литра. Прочитати етикету на паковању оксалне киселине пре коришења и предузети све препоручене предострожности. Оксална киселина је јако корозивна. Препоручују се исте мере предострожности и заштитна опрема као код примене мравље киселине.

 

Оксалну киселину треба користити зими када је мало легла у кошници или уопште нема легла, јер ефекат елиминације крпеља може бити смањен ако се примењује током јесени када је инвазија крпељима висока (акутно стање).

 

Препоручујемо примену на температурама изнад тачке мржњења (+5°C) јер ниске температуре могу условити прехлађивање или чак смрзавање пчела третираних раствором оксалне киселине (Нанетти, 1999; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар, 2003ц). Постоји више начина апликације оксалне киселине, а овде ће бити описана два и то:
– фајтање (прскање) пчела финим аеросолом раствора оксалне киселине;
– накапавање оксалне киселине шприцем по улицама пчела.

 


Фајтање (прскање) пчела финим аеросолом раствора оксалне киселине

 

Оксална киселина се користи за контролу варое у пчелињим заједницама без легла у касну јесен или зиму када је спољна температура изнад тачке мржњења. Апликација се обавља кроз топли шећерни раствор (температуре 37°C), који се справља у односу 1:1 (шећер:вода). За 5 пчелињих заједница прави се раствор од 250 мл шећерног сирупа где се раствара 9 гр. дихидрат-оксалне киселине. Приликом третмана користе се бризгалице до 100 мл. и обавезно се води рачуна о јачини пчелиње заједнице. У слабим друштвима (мање од 1 наставка), апликује се 30 мл. овог раствора, у средње јаким друштвима (1 наставак) – 40 мл., а у снажним друштвима (више од 1 наставка) 50 мл. раствора у једном третману. Прскају се само пчеле у улицама, док се восак и оквири не прскају.
Накапавање оксалне киселине шприцем по улицама пчела

 

Направити шећерни сируп са 3.2% оксалном киселином (w/в). Помешати 1 литру воде са 1 кг шећера и додати 75 гр. дихидрата оксалне киселине. Раствор добро промешајте да би се кристали шећера и оксалне коселине потпуно растворили. Користити 5 мл. раствора оксалне киселине у шећерном сирупу по једној улици пчела. Апликацију обавити помоћу шприца запремине 150 мл. Узмите одговарајућу дозу за једну пчелињу заједницу (5 мл. раствора оксалне киселине у шећерном сирупу x број улица пчела) и накапати сируп по пчелама дуж улица пчела (слика 4).

 

ПРИМЕНА МЛЕЧНЕ КИСЕЛИНЕ (ЛА) У КОНТРОЛИ ВАРОЗЕ

 

Млечна киселина је најмање корозивна у односу на мрављу и оксалну киселину, али и поред тога препоручујемо употребу адекватне заштитне опреме и строго придржавање свих мера предострожности као и при употреби мравље и оксалне киселине. Природни је састојак меда, као и мравља киселина, а за сада није утврђено постојање било каквих резидуа ове киселине у пчелињим производима.

 

Млечна киселина се употребљава у контроли варозе код младих заједница без поклопљеног легла лети и зими када су температуре изнад тачке мржњења (+4°C). У контроли варозе употребљава се 15% (Л+) млечна киселина која се добија мешањем 100 мл. 85% млечне киселине и 500 мл. дестиловане воде. За апликацију употребљавати ручни распршивач (фајталицу) који ствара фини аеросол приликом употребе. Апликацију обавити двократно у року од 6 дана с тим да је највећа доза 8 мл. по једној страни пчелама запоседнутог рама (значи 16 мл. по једном раму).
ПРИМЕНА ТИМОЛА У КОНТРОЛИ ВАРОЗЕ

 

Тимол се може набавити у кристалном облику и онда се или раствара у алкохолу или користи директно у виду кристала. Тимол делује ослобађањем паре која се равномерно распоређује у све делове кошнице. Значајно је да у кошници постоји довољно простора за испаравање тимола између сатоноша рамова и поклопца. Тимол у контроли варозе може се употребити као:
– течност натопљена на апсорбентне улошке и
– у кристалном облику.

 


Апликација тимола у течном стању преко апсорбентних уложака
(Слика 5)

 

Апсорбентни улошци могу бити направљени од вермикулата, зелене пене која се користи у цвећарству или кухињских „трулеx“ крпа. Уложак исећи на правоугаонике димензија 6 цм x 4 цм, дебљине 0.5 цм. За сваку кошницу у третману треба растворити 4 г. тимола у 4мл. 75% алкохола. Раствор добро измешати да би се у потпуности растворили кристали тимола. За апликацију користити велики шприц у који се узима 8 мл. раствора тимола и наноси на уложак. Поставити два улошка на сатоноше у супротним угловима наставка са леглом. При употреби тимола, као и при употреби органских киселина, неопходно је користити збег у циљу обезбеђивања довољно простора за флуктуацију испарења апликованих препарата. Третман поновити 2-3 пута у интервалу од 8 дана.

 

 

slika5Слика 5. Апликација тимола преко абсорбентних уложака

Апликација тимола у кристалном облику

 

Апликацију тимола у кристалном стању обавити употребом пластичних поклопаца са тегли, пречника 5-7 цм. По свакој кошници у третману употребити два поклопца постављајући их на сатоноше у дијагоналном распореду на супротним угловима плодишта. Апликовати по 4 гр. кристала тимола у сваки поклопац. Неопходна је употреба збега. Третман поновити 2-3 пута у интервалу од 8 ана.Ефикасност тимола се креће у опсегу 54% – 98%. Нежељени ефекти су незнатни, осим ако се предозира, што може довести до губљења матице или изласка целог друштва из кошнице. Оставља резидуе у меду у количини чак до 0,8 мг/кг. Изазива промену укуса и мириса меда те се препоручује његова употреба после медобрања.
СТРАТЕГИЈА ЕКОЛОШКЕ КОНТРОЛЕ ВАРОЗЕ

 

У овом поглављу дате су детаљне препоруке за контролу варое пчеларима различитих категорија и типова производње. Препоруке зависе од дужине периода у инфестираности вароом на пчелињаку.
ПЧЕЛАРИ ХОБИСТИ

 

Конвенционална производња

 

• Прегледати сва друштва, користећи једну од метода детекције. Прегледе обавити:

 

– пре пролећног третмана;
– након пролећног третмана у циљу утврђивања његове ефикасности;
– средином лета у циљу избегавања значајнијих оштећења јесењих пчела;
– пре јесењег третмана и
– након јесењег третмана у циљу утврђивања његове ефикасности.

 

• Третирати сва друштва у рано пролеће на почетку залегања јаја и у јесен након задњег медобрања.

 

• Третман отпочети довољно рано да би се избегао колапс друштва од инвазије. Са медобрањем завршити што је пре могуће, чак иако последње медоносне биљке и даље меде.

 

• Употребити регистроване супстанце за контролу варое и строго се придржавати назначених упутстава за употребу (Чупић, 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982).

 

• У јесен користити супстанце које нису коришћене у пролеће да би избегли развој крпеља резистентних на хемијске препарате (нпр. Матисан у рано пролеће, мравља киселина у јесен).

 

• Третман обавити коришћењем регистрованих супстанци за контролу варое увек кад преглед покаже да је укупна популација крпеља у кошници еквивалентна броју од 2500 крпеља (Ћирковић и сар., 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982).

 

• Проверити број крпеља у неколико кошница након третмана да би се утврдила ефикасност.
Органска производња

 

У органској производњи, процедура је иста као и у конвенционалној, једино што је у овом случају неопходно употребити органске супстанце за контролу варое, као што су мравља киселина у рано пролеће, после медобрања, и млечна или оксална киселина касно у јесен уз строго придржавање упутстава за употребу (видети поглавља о примени органских киселина у контроли варозе). Током сезоне је неопходно применити биотехничке мере борбе против варозе у свакој прилици када је рационално (Младеновић и сар. 2003). Третман обавити коришћењем органских супстанци за контролу варое увек кад преглед покаже да је укупна популација крпеља у кошници еквивалентна броју од 2500 крпеља (Ћирковић и сар., 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982). На крају проверити ефикасност третмана.
КОМЕРЦИЈАЛНИ ПЧЕЛАРИ

 

Конвенционална производња

 

• Прегледати 10% кошница на сваком пчелињаку, користећи једну од метода описаних у раду Ћирковић и сар., 2003.

 

• Прегледе обавити:

 

– пре пролећног третмана;
– након пролећног третмана у циљу утврђивања његове ефикасности;
– средином лета у циљу избегавања значајнијих оштећења јесењих пчела;
– пре јесењег третмана и
– након јесењег третмана у циљу утврђивања његове ефикасности.

 

• Третирати сва друштва у рано пролеће на почетку залегања јаја и у јесен након задњег медобрања.

 

• Третман отпочети довољно рано да би се избегао колапс друштва од инвазије. Са медобрањем завршити што је пре могуће, чак иако последње медоносне биљке и даље меде.

 

• Употребити регистроване супстанце за контролу варое и строго се придржавати назначених упутстава за употребу (Чупић, 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982).

 

• У јесен користити супстанце које нису коришћене у пролеће да би избегли развој крпеља резистентних на хемијске препарате (нпр. Матисан у рано пролеће, мравља киселина у јесен).

 

• Третман обавити коришењем регистрованих супстанци за контролу варое увек кад преглед покаже да је укупна популација крпеља у кошници еквивалентна броју од 2500 крпеља (Ћирковић и сар., 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982).

 

• Проверити број крпеља у неколико кошница након третмана да би се утврдила ефикасност.
Органска производња

 

У органској производњи, процедура је иста као и у конвенционалној, једино што је у овом случају неопходно употребити органске супстанце за контролу варое, као што су мравља киселина у рано пролеће, после медобрања, и млечна или оксална киселина касно у јесен уз строго придржавање упутстава за употребу (видети поглавља о примени органских киселина у контроли варозе).

 

Пошто се ради о комерцијалној производњи која захтева рад са великим бројем друштава, примену мравље киселине обавити у дугорочном третману (15% мрављом киселином у касети, 65% киселином на лету, 65% киселином употребом целулозних апсорбујуих материјала и 60% киселином применом пластичних испаривача и компресионог фумигаторе „ЕКО ФОГ 2000“). Током сезоне је неопходно применити биотехничке мере борбе против варозе у свакој прилици када је рационално (Младеновић и сар. 2003). Третман обавити коришењем органских супстанци за контролу варое увек кад преглед покаже да је укупна популација крпеља у кошници еквивалентна броју од 2500 крпеља (Ћирковић и сар., 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д ; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982). На крају проверити ефикасност третмана.

 


ПРОИЗВОЂАЧИ МАТИЦА

 

Конвенционална производња

 

• Третирати сва одгајивачка друштва и нуклеус друштва у рано пролеће, а у јесен нуклеусе који ће поново бити спојени.

 

• Употребити регистроване супстанце за контролу варое (Чупић, 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982) уз строго придржавање назначених упутстава за употребу.

 

• У јесен користити супстанце које нису коришћене у пролеће да би избегли развој крпеља резистентних на хемијске препарате (нпр. Матисан у рано пролеће и мравља киселина у јесен).

 

• Обезбедити довољан број друштава за производњу трутова неопходних за парење матица, обзиром да вароа утиче на смањење броја трутова.

 

• Третирати друштва за производњу трутова најмање 40 дана унапред, тј. 40 дана пре сазревања трутова намењених за парење са матицама.

 

• Прегледати трутовско легло да ли има варое користећи технику скидања поклопчића са затвореног трутовског легла помоћу пчеларске виљушке (Ћирковић и сар, 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982).

 

• Прегледати 10% одгајивачких друштава користећи једну од метода описаних у раду Ћирковић и сар, 2003, сваког другог месеца током активне пчеларске сезоне.

 

• Предузети третман користећи регистроване супстанце за контролу на свакој одгајивачкој кошници увек када преглед покаже да је укупна популација крпеља еквивалентна броју од 2500 крпеља.

 

• Проверити број крпеља у неким кошницама након третмана у циљу утврђивања његове ефикасности.

 

• Као одгајивачке, одабрати оне матице које су показале најбоље резултате у погледу хигијенског понашања и супресије репродукције крпеља (СМР) (Спивак & Гиллиам, 1993; Станимировић и сар., 2001а,б,ц; Станимировић и сар., 2002; Вучинић и сар, 2000).
Органска производња

 

• Третирати сва одгајивака друштва и нуклеус друштва у рано пролеће, а у јесен нуклеусе који ће поново бити спојени.

 

• Употребити органске супстанце за контролу варое, као што су мравља киселина у пролеће, односно млечна и оксална киселина у јесен (видети поглавље Употреба органских киселина у контроли варозе) уз строго придржавање упутстава за употребу.

 

• Избегавати коришење мравље киселине у друштвима за производњу трутова, пошто се показало да та хемикалија утиче на производњу трутова.

 

• Обезбедити довољан број друштава за производњу трутова неопходних за парење матица, обзиром да вароа утиче на смањење броја трутова.

 

• Третирати друштва за производњу трутова најмање 40 дана унапред, тј. 40 дана пре сазревања трутова намењених за парење са матицама

 

• Прегледати трутовско легло да ли има варое користећи технику скидања поклопчића са затвореног трутовског легла помоћу пчеларске виљушке (Ћирковић и сар, 2003).

 

• Употребити методе биотехничке контроле варое (цепањем друштава и друго сходно упутствима у раду Младеновић и сар., 2003).

 

• Прегледати 10% одгајивачких друштава, коришењем једне од метода описаних у радовима Ћирковић и сар., 2003; Добрић и сар., 2000, 2001; ФАО/WХО, 1999; МАФ, 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц; Станимировић и сар., 2003д; Станимировић и сар., 2003д Стевановић и Станимировић, 2003; Табер ИИИ, 1982.

 

• Предузети третман органским киселинама или тимолом за контролу варозе у свакој одгајивачкој кошници увек када преглед покаже да је укупна популација крпеља еквивалентна броју од 2500 крпеља.

 

• Проверити број крпеља у неким кошницама након третмана у циљу утврђивања његове ефикасности.

 

• Као одгајивачке, одабрати оне матице које су показале најбоље резултате у погледу хигијенског понашања и супресије репродукције крпеља (СМР) (Спивак & Гиллиам, 1993; Станимировић и сар., 2001а,б,ц; Станимировић и сар., 2002; Вучинић и сар, 2000)

 

Табела 3. ИНТЕНЗИТЕТ ИНФЕСТАЦИЈЕ ВАРООМ И ДИНАМИКА ПРЕДУЗЕТИХ МЕРА

 

 

 

tabela3

Табела 4. СЕЗОНСКА ДИНАМИКА ИНФЕСТАЦИЈЕ ВАРООМ И ПРЕПОРУКЕ

 

tabela4

slika6

Шема концепта еколошке контроле варое у кошници током сезоне

 

slika7

 

Праћење степена инфестације и смањење популације крпеља у августу и септембру са мрављом киселином или тимолом и у новембру са млечном и оксалном киселином представљају “камен темељац” ове стратегије (Кристиансен, 1999; Пасцуал, 1999; Риттер, 1999; Цхарриере & Имдорф, 1999; Добри и сар., 2001; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар., 2003ц Станимировић и сар., 2003д;). Једино у случајевима велике неконтролисане инфестације, запуштених пчелињих заједница, неминовност је примена Амитраза, Перицина или Апитола (Станимировић и сар., 2001д,е; Станимировић и Добрић, 2002; Станимировић и сар, 2003а,б).
Литература:

 

1. Богданов С, Цхариерре ЈД, Имдорф А, Килцхенманн В, Флури П (2002) Детерминатион оф ресидуес ин хонеy афтер треатементс wитх формиц ацид ундер фиелд цондитионс. Апидологие 33 (4):399-409.

 

2. Босца Г (1994) Гуида працтица ди апицолтури цон агенда лавори. Милано.

 

3. Буцхлер Р, Дресцхер W, Торниер И (1992): Грооминг бехавиор оф Апис церана, Апис меллифера анд Апис дорсата анд итс еффецтс он тхе параситиц митес Варроа јацобсони анд Тропилаелапс цлареае. Еxп Аппл Ацарол 16: 313-319.

 

4. Буцхлер Р (1994): Варроа толеранце ин хонеy беес – оццурренце, цхарацтерс анд бреединг. Бее Wорлд 75 : 54-70.

 

5. Цхарриере ЈД, Имдорф А (1999) Ецологицал Варроа цонтрол – нотес он цонтрол стратегиес фор Централ Еуропе. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

6.Ћирковић Д, Станимировић З, Стевановић Јевросима (2003) Клиничка слика и дијагностика варозе. У: З. Станимировић (Ед.), Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, 22. Нов, пп 16-29. Београд.

 

7. Чупић Витомир (2003) Лечење варозе. У: З. Станимировић (Ед.), Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, 22. Нов, пп 30-37. Београд.

 

8. Добрић , Вицковић Д, Кулишић З (2000): Болести пчела. Факултет ветеринарске медицине. ИСБН 86-81043-07-2. Београд.

 

9. Добрић , Станимировић З, Тодоровић Дајана, Обреновић Соња, Бацић Д (2001) Ектопаразити и појава вирусних инфекција–мере заштите и сузбијања. Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и дравственој заштити пчела, 22. Дец, пп 19-26. Београд.

 

10. ФАО/WХО (1990) Евалуатион оф цертаин ветеринарy друг ресидуес ин фоод: тхиртy-сиxтх репорт оф тхе јоинт ФАО/WХО еxперт цоммитте он фоод аддитивес. WХО Тецх Реп Сер 799 1990 12525 (ц) 982-1994. Роy Пхарм Соц Г Б Вол 81.

 

11. Хуанг З (2001) Мите заппер – а неw анд еффецтиве метход фор Варроа мите цонтрол. Ам Бее Ј 141 (10): 730–732.

 

12. Имдорф А, Богданов С (1999) Усе оф ессентиал оил фор тхе цонтрол оф Варроа јацобсони. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

13. Имдорф А, Цхарриере ЈД, Росенкранз П (1999) Варроа цонтрол wитх формиц ацид. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

14. Имдорф А, Цхарриере ЈД, Бацхофен Б (1995а) Wанн ист дие Оxалсауре алс Варроазид гееингнет? Сцхwеизерисцхе Биенен-Зеитунг 7: 389-391.

 

15. Имдорф А, Цхарриере ЈД, Маqуелин Ц, Килцхенманн В, Бацхофен Б (1995б) Алтернативе Варроабекампфунг. Сцхwеизерисцхе Биенен-Зеитунг 8 : 450-459.

 

16. Константинови Б, Младеновић М (1985) А цонтрибутион то тхе инвестигатион оф тхермиц треатмент оф бесс социетиес ин тхе фигхт агаинст Варроа јацобсони. XXX Интернатионал апицултурал цонгресс (АПИМОНДИА 85), Процеедингс 81, Нагоyа, Јапан.

 

17. Константиновић Б, Младеновић М, Заграбанин Г (1994) Истраживање ефекта препарата на сузбијање варое (Варроа јацобсони). Југословенски научни скуп за пчеларство са медјународним учешем, Сремски Карловци.

 

18. Кристиансен П (1999) Ецологицал Варроа цонтрол – нотес он цонтрол стратегиес фор Нортх Еуропе. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

19. МАФ – Министрy оф Агрицултуре анд форестрy (2001): Цонтрол оф Варроа – А гуиде фор Неw Зеаланд Беекееперс. ИСБН 0-478-07958-3. Астра Принт, Wеллингтон.

 

20. Младеновић М, Недић Н, Станимировић З, Стевановић Јевросима (2003) Биотехнике мере у борби против варозе. У: З. Станимировић (Ед.), Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, 22. Нов, пп 38-44. Београд.

 

21. Младеновић М, Недић Н (2001) Хигијенско санитарни услови пчеларења. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, Факултет ветеринарске медицине, Београд: 35-40.

 

22. Нанетти А (1999) Оxалиц ацид фор мите цонтрол – ресултс анд ревиеw. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

23. Недић Н, Младеновић М, Попесковић Д, Георгијев Анета, Мирјани Г (2002) Утицај бакар глуконата на сузбијање Варрое јацобсони. XВ Иновације у сточарству 2002, Биотехнологија у сточарству, 18, 5-6, 329-332.

 

24. Пасцуал МХ (1999) Ецологицал Варроа цонтрол – нотес он цонтрол стратегиес фор Соутх Еуропе. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

25. Риттер W (1999) Буилдинг стратегиес фор Варроа цонтрол. ФАИР ЦТ97-3686 „Цоординатион ин Еуропе оф интегратед цонтрол оф Варроа митес ин хонеy бее цолониес“, финал тецнихал репорт фор тхе период фром 98-01-01 то 99-12-31, 37-42.

 

26. Спивак М, Гиллиам М (1993) Фацултативе еxпрессион оф хyгиениц бехавиор оф хонеy-беес ин релатион то дисеасе ресистанце. Ј Апиц Рес 32: 143-147.

 

27. Станимировић З, Солдатовић Б, Вуинић Маријана (2000а) Медоносна пчела-Биологија пчеле. Факултет ветеринарске медицине и Медицинска књига-Медицинске комуникације. Београд. пп 1-375.

 

28. Станимировић З, Млађан В, Вуичићевић Маријана, Тодоровић Дајана (2000б) Биолошки потенцијал хигијенског понашања медоносне пчеле о отпорност на болести. ИИ Саветовање из клинике патологије и терапије животиња. Цлиница Ветеринариа 2000. Јун 12-16, стр. 216-220. Будва, YУ.

 

29. Станимировић З, Стевановић Јевросима, Младеновић М (2001а) Селекција и отпорност пчела на болести. Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, 22. Дец, пп 8-18. Београд.

 

30. Станимировић З, Стевановић Јевросима, Пејовић Д, Мириловић М (2001б) Хyгиениц анд грооминг бехавиоур ин дисеасе ресистанце оф тwо хонеyбее ецогеограпхиц вариетиес (Апис меллифера царница) фром Сербиа. Меллифера 1-2: 56-61.

 

31. Станимировић З, Пејовић Д, Стевановић Јевросима (2001ц): Хyгиениц бехавиор ин дисеасе ресистеанце оф тwо хонеyбее ецогеограпхиц вариетиес (Апис меллифера царница) фром Сербиа. XXXВИИ Интернатионал Апицултуре Цонгресс (АПИМОНДИА 2001), Дурбан, Соутх Африца.

 

32. Станимировић З, Стевановић Јевросима, Младеновић М (2001д): Еффецтс оф Фумагиллин то хуман анд хонеyбее хеалтх. Боок оф абстрацтс. Тхе 2нд интернатионал еxхибитион “ИНТЕРМИОД-2001”, Сеп 14, пп 200-201. Мосцоw, Руссиа.

 

33. Станимировић З, Стевановић Јевросима, Младеновић М (2001е): Апитол –антивароотиц оф тхе фирст цхоице–yес ор но? Боок оф абстрацтс. Тхе 2нд интернатионал еxхибитион “ИНТЕРМИОД-2001”, Сеп 14, пп 202-203. Мосцоw, Руссиа.

 

34. Станимировић З, Пејовић Д, Стевановић Јевросима, Вучинић Маријана, Мириловић М (2002) Инвестигатионс оф хyгиениц бехавиоур анд дисеасе ресистанце ин органиц беекеепинг оф тwо хонеyбее ецогеограпхиц вариетиес фром Сербиа. Ацта Ветеринариа 52(2-3): 169-180.

 

35. Станимировић З, Добрић (2002) Варооза: етиологија, биолошке и хемијске мере сузбијања. Ин: М. Лазаревић (Ед.), Зборник радова ИВ Саветовања из клинике, Јуне 10-14, пп 105-112, патологије и терапије животиња Цлиница Ветеринариа 2002 Будва, YУ.

 

36. Станимировић З, Стевановић Јевросима (2002) Савремена стратегија сузбијања паразита Варроа деструцтор са освртом на молекуларно генетики аспект селекције пчела у функцији резистентности на вароу. Зборник радова. Меународни семинар на тему Пчеларење за будућност. Дец 14-15, пп 34-58, Ниш, YУ.

 

37. Станимировић З, Тодорови Дајана, Стевановић Јевросима, Младеновић М, Јанковић Љиљана, Ђорђевић М (2003а) Инфлуенце оф цyмиазоле хyдроцхлориде он митотиц анд пролиферативе ацтивитиес оф цултуред хуман лyмпхоцyтес. Ацта Ветеринариа (Београд) 53(1): 47-55.

 

38. Станимировић З, Фиштер Светлана анд Стевановић Јевросима (2003б) Аналyсис оф систер цхроматид еxцхангес ин цултуред хуман лyмпхоцyтес треатед wитх цyмиазоле хyдроцхлориде. Ацта Ветеринариа 53 (5-6) 419-425.

 

39. Станимировић З, Ћирковић Д, Ђуричић Босиљка, Стевановић Јевросима (2003ц) Превенирање и контрола америке куге, ноземозе и варозе пчела. Ин: М.Лазаревић (Ед.), Зборник радова В Саветовања из клинике патологије и терапије Јуне 9-13, Будва, YУ: 248-253. животиња Цлиница Ветеринариа 2003,

 

40. Станимировић З, Стевановић Јевросима, Младеновић М, Недић Н. (2003д) Еколошка контрола и стратегија борбе против варозе. ИИ Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, Нов 22, пп 45-66. Београд, YУ.

 

41. Стевановић Јевросима, Станимировић З (2003) Биологија пчелињег крпеља Варроа деструцтор. У: З. Станимировић (Ед.), Зборник пленарних радова. И Саветовање о биологији и здравственој заштити пчела, 22. Нов, пп 1-9. Београд.

 

42. Табер С. ИИИ (1982): Детермининг ресистанце то броод дисеасес. Ам Бее Ј 122: 422-425.

 

43. Вучинић Маријана, Раденковић Брана, Станимировић З (2000) Хигијенско понашање пчела као облик резистенције на Варроа јацобсони. ИИ Саветовање из клинике патологије и терапије животиња. Цлиница Ветеринариа 2000. Јун 12-16, стр. 221-227. Будва, YУ.

 

44. Wонгсири С, Лекпраyоон Ц, Потицхот С (1990) Биологицал цонтрол оф тхе варроа бее мите: масс реаринг биологицал цонтрол агент бy цроссинг тхе Цхинесе страин Апис церана церана wитх тхе Тхаи страин Апис церана индица бy артифициал нсеминатион. Процеедингс оф wорксхоп он ресеарцх ин агрицултурал биотецхнологy 1990. Тхаиланд, Косетсарт Университy анд УСАИД.

 


Захвалница

 

Аутори захваљују Министрарству за науку, технологију и развој Републике Србије на помоћи у реализацији рада (Пројекат Ев. бр. 1870).

 

 

 

Преузет са сајта Катедре за биологију

 

Факултета ветеринарске медицине Београд

 

Скочи на траку са алаткама Одјава